Литерарни радови ученика

Не желим да одрастем

ОШ „Стеван Филиповић“ Радаљ

Бојана Ћирић, 7.разред

Не желим да одрастем

Увек се питам, зашто? Зашто мора да се одрасте? Зашто морају сва деца света да одрасту?

Понекад, размишљам... Како ли се осећају одрасли људи? Пошто, знате, они имају пуно обавеза, морају рано да устају и много да раде. Они вероватно немају доста времена за забаву, као ми, деца. Сигурно се ретко када присећају свог детињства, игара и бајки које су им причале њихове баке. Наше маме, тетке, сигурно се не сећају оних дана када су тајно испробавале свилене хаљине и обувале најновије ципеле својих мајки. Очеви, стричеви, заборавили су оне догађаје и осећај када се попну на врх старог храста, па се претварају да да је цео свет њихов. Још увек ја се пењем по дрвећу, узимам мамину гардеробу тајно, гледам цртане филмове, читам бајке и још спавам са омиљеним плишаним медом. А једног дана, све ће то престати. Ништа од овога, што ме сада чини срећном неће ми бити занимљиво. Једног дана ни са медом нећу спавати! Једног дана ћу одрасти! Свет више нећу гледати истим очима. Тада ће живот бити убрзан и пун обавеза. Вероватно ћу, као моји родитељи, бити заокупљена послом. Можда нећу имати времена за своју децу. Сигурно тада нећу разумети дечији ум, као сада. Када одрастем и будем имала слободан тренутак за себе, помислићу да желим да опет будем дете, бар на један минут.

И зато, децо, не журите! Не морате пребрзо да одрастете! Будите деца док још можете!

Не желим да одрастем

ОШ „Стеван Филиповић“ Радаљ

Анђела Крсмановић, 7.разред

Не желим да одрастем

Све у животу је пролазно и свако биће, било младо или старо, проведе свој живот у ишчекивању нечега што ће сутра доћи.

А шта то у будућности чека свакога од њих? Шта чека нас тинејџере? Ако буде среће и здравља, одрашћемо, завршићемо школе, створићемо своје породице и свакога дана ћемо радити да би преживели, и од тога нећемо имати ништа! У сећању ће нам остати само лепе успомене из нашег детињства! Због тога, ја не желим да одрастем! Хоћу још мало да будем незрела и неодговорна, да уживам у свом детињству, јер оно је лепо и занимљиво. Све ми се збркало у глави: и ова школа, и шести разред – хоћу да се играм, на свом тавану, са другарицама, да правим маске, цртам, читам, гледам цртаће. Не, не желим да одрастем, да бринем туђу бригу. Хоћу још да будем дете јер детињство је предивно.

Не желим да одрастем, желим да будем још она мала коју сви мазе. Детињство је предивно и ја волим да будем дете.