Литерарни радови ученика

Песма за учитељицу

БОЈАНА ЋИРИЋ, VII разред

Песма за учитељицу

Први дан,

први разред – почетак,

од тада нас она учи,

а ето још мало и ја сам петак.

Четири године,

није баш времена мало.

Толико се са њом дружим,

а сада као на мене да је нешто пало.

Нешто тешко,

на срце ми велика туга пала,

јер се растајем од учитељице

која ми је много знања дала.

Од учитељице,

која ме много воли,

која је поносна на мене

и ето зато ме срце боли.

Моја учитељица,

она има осмех веома благ.

Осећам да ми ни један

наставник неће толико бити драг.

Од ње сам,

прве петице добила.

Тада сам била срећна

осмех са лица нисам крила.

А сада ето,

пети разред је све ближе,

а ја док ово пишем,

суза ми до образа стиже.

на банкету,

пред Вама срећна ћу бити.

А онда окренућу се и

сузе своје вешто ћу крити.

Обећавам Вам,

да ћу Вас заувек памтити.

Волећу Вас и за све што

сте ме научили – вратити.

Вратићу Вам тако,

што ћу да будем још бољи ђак.

учићу увек и сваки контролни

ће ми бити лак.

Мама, срећан 8. март

БОЈАНА ЋИРИЋ, VII разред

Мама, срећан 8. март

Мама моја,

ти која си увек ту за мене,

која у живот мој унесеш срећу,

ти која ме тешиш када сам тужна,

и дарујеш ми љубав највећу.

Мамице, моја,

желим да више никад не пролијеш сузе,

ти си моје пролеће и моја вила,

која ме увек саветује.

Ех, када би заувек поред мене била.

Драга мајко,

ти си моја највећа снага.

Ти си моја мајка, мама.

Желим да увек будеш таква,

душе велике и нек ти живот буде бајка.

Мамице, драга,

која си са мном у болници,

своје сузе приливала и које си крила,

молила си се за моје здравље,

и за мене лепе снове снила.

Зато ти,

мамице, моја лепа,

која си ми важнија од Бога,

честитам 8. март,

жељо живота мога.

Мама, много те волим!!!

Чезнем да ти кажем

БОЈАНА ЋИРИЋ VII₁

Чезнем да ти кажем

Већ неко време размишљам о теби сваки дан. Тако да сам решила да ти напишем шта заправо мислим о теби и шта чезнем да ти кажем.

Кад год само помислим на твоје плаве очи, плаве као море, осмех се одједном појави на мом лицу. Не знам како, али кад ме погледаш не могу да се суздржим а да ти не узвратим осмехом. Када угледам твоју плаву косу, као да ми цео дан буде лепши. А ако ме нешто питаш, осетим срце које куца и оно вероватно жели да искочи, а затим долази тренутак када треба да ти одговорим. Мислим стварно, како могу лепо ишта рећи поред твојих плавих очију, поред срца које куца и поред свега што ми се у том тренутку мота по глави?! Тако да се тада језик запетља и каже бнешто сасвим треће. Надам се дами не замериш...А сада ћу ти рећи шта све чезнем да ти кажем. Као што предпостављаш, чезнем да ти кажем да си заиста прелеп. Чезнем да ти кажем да свако вече пред спавање и теби пожелим лаку ноћ. Чезнем да ти кажем да волим када се смејеш. Чезнем да ти кажем још много тога, али само теби.

Можда не баш сада у овом тренутку, али једног дана....

МЛАДЕН ПАВЛОВИЋ VII₁

Чезнем да ти кажем

Постоји једна тајна коју нико не зна, чезнем да ти кажем, али не смем.

Због те тајне нисам спокојан, желим да ти кажем, али немам храбрости. Често се питам зашто је љубав тако тешка, кад вољеној особи не могу да саопштим колико је волим. Покушавам преко најбољег друга да ти упутим сигнал, а ти ништа не примећујеш. Чезнем целом свету да кажем колико сам заљубљен и да ти приђем. Скупљам снагу, а до тада молим те чекај! Надам се да ћеш једнога дана пронаћи ово писмо и разумети моју љубав чисту и невину и да ћеш схватити да лепшег осећања од ње нема.

Љубав је снажна, болна и искрена, без ње се не живи. Чезнем да је створимо ти и ја!

КАТАРИНА ПЕТРОВИЋ VII₁

Чезнем да ти кажем

Свако има неку тајну коју чува иникоме је не прича, али сви чезнемо за неком особом па и ја.

Ја имам једну тајну коју никоме до сада нисам рекла, ја чезнем за једним лепим дечком.То је тајна коју свака девојка чува у срцу. Свака његова реченица и брижан поглед може у мени заменити школску таблу вратима прелепе магичне дворане. Зар није лепо маштати, иако знамо да су неке ствари немогуће. Али ипак, постоји и она страна када прођем поред њега, а он ме не погледа, онда пожелим да заборавим све случајне погледе и сећања на њега. То је прави рат у срцу и души. Волела бих да му кажем колико га волим, колико ми значи. Те плаве очи, мио и брз поглед пробије се до срца, дефинитивно ме чини немоћном када хоћу да се наљутим на њега. Чезнем да му кажем да га никада нећу заборавити. Али ми све то звучи тако трагично, а да ли он можда глуми? Можда само жели да провери колико сам јака. Одувек сам се у тешким ситуацијама представљала као јака особа, али сам тешки емотивац. Сви мисле да се ја увек смејем и да у мом животу нема проблема, али ја често плачем због неких његових малих поступака. Када ми каже: „Ћао, шта има?“, ја се тотално изгубим и скроз пошашавим.

Теже је живети у чежњи, него у истини. Све је лепше кад се воли, јер је љубав нешто од чега не можемо побећи.