Почетна Наши радови Литерарни радови ученика Плаве очи

Плаве очи

БОЈАНА ЋИРИЋ, VII разред
Плаве очи
 
Хеј ти!
Што ми не дозвољаваш да учим.
Да, баш ти са плавим очима!
Зашто ме тераш да у школу
долазим лепша него иначе?
Зашто? Кажи!
 
Зашто ми мењаш жеље?
И како си успео да учиниш
да моје срце кад те види почне да лупа?
 
Како то да у свему видим нешто плаво?
Да, добро си чуо! Плаво!
Као океан, као морски валови, као твоје очи.
Како ми ствараш осмех чим ме погледаш
и кад ми се насмешиш.
Како то успеваш?
 
И реци ми зашто ти очи сијају
више и јаче него осталима...
И зашто су уопште другачије од осталих?
Зашто ме тераш да цео дан
размишљам о твојој плавој коси?
Зашто толико волиш да ме мучиш?
 
Зашто једино што желим да видим
чим ујутру отворим своје очи јесу твоје? Плаве.
Као свих пет океана.
 
Зашто баш мене желиш да малтретираш?
Обичну девојчицу, исту као и све остале.
Можда чак и мање вредну?
Зашто мене крадом гледаш?
Док се нико не нада да се моје срце
спрема да искочи.
 
Само ми одговори. Зашто?
Да ли и ти примећујеш неки сјај у мојим
очима као и ја у твојим?
Да ли и ти желиш да додирнеш
моје хладне руке и да им
пружиш топлину?
 
Ако се случајно проналазиш у овој песми,
помози ми! Одговори на питања!
И кажи само да ли и теби прија све ово!
 
Очи које не плачу никад не могу бити лепе
 
Биле су некада код једне дамице,
очи плаве које су се сијале као први зраци лета.
Носила је белу хаљину са црним туфнама
и она увек на обали једне реке шета.
 
Шетала је тако и посматрала воду у реци.
Кад одједном, на неки камичак стаде,
оклизну се, полете увис,
и онако уплашена дамица паде.
 
Приђе јој неко и поможе јој устати
био је то један дечак, заједно су сели крај реке.
Дуго су причали, била је то некаква срећа,
а онда извади нешто из његове јакне меке.
 
Био је то некакав брош.
Узе га дамица, а затим погледаше у недоглед.
Захвали се. Правила се да јој ништа не значи,
а уствари је то била љубав на први поглед.
 
После тог дивног сусрета
нико јој с` лица није осмех крао,
а она пође опет да се са дечком нађе
и онда схвати да јој је брош спао.
„Нема везе“, помислила је дамица и настави пут.
А када је стигла, њен заносни поглед је видео
да није дошао дечак
који јој се много свидео.
 
Кад се кући вратила већ довољно тужна,
добила је писмо баш тада,
да се тај плавокоси дечак одселио из града.
 
Отрчала је у собу,
сузе низ образе полако су јој се сливале,
а њене многобројне мисли су биле запетљане
и по глави су јој пливале.
 
Све жеље осим да га види,
у овом тренутку, за њу биле су слепе.
Али против овог плача се тешила говорећи:
„Очи које не плачу никад не могу бити лепе!“
 
ИГРАМО СЕ И УЧИМО
САВЕТИ ПСИХОЛОГА

skolski psiholog

ШКОЛСКИ ДОКУМЕНТИ

skolski dokumenti

УЏБЕНИЦИ

Извод из информационог система МПНТР

(школскa 2016/2017. и 2017/2018. година)

Види>>

ПО ЊЕМУ НОСИМО ИМЕ

sfilipovic

КОНТАКТ
kontakt
Тел: 015/7462-085 (Матична школа)
 
Тел: 015/7462-406 (Издвојено одељење)
 
 

plavioblak             zutioblak                   rozeoblak